 |
Zovem se Stojan Vulinović i rođen sam 7.7.1950. godine u Bratiškovcima, opština Šibenik. Prirodnu sklonost ka fitoterapiji i svoja znanja iz te
oblasti nasledio sam od oca Nikole, poznatog vidara našeg kraja, koji je, nameštajući uganuća i iščašenja, pripremajući razne meleme
od lekovitog bilja, pomagao ljudima i životinjama. Taj je posao znao biti i zahtevan i naporan, ali moja majka Todora uvek ga je podržavala u svemu.
Jer treba znati i u ta davna i oskudna vremena narodni lekovi su često bili i jedina dostupna medicina i pomoć bolesnima, a čovek koji ih je
spravljao je morao biti savestan i odgovoran.
Međutim, nijedno od njihovo šestoro dece u početku nije pokazalo interesovanje da nastavi plemenitu porodičnu tradiciju. (Sva deca su se raširila po svetu, što bi rekli Dalmatinci, trbuhom za kruhom).
Ja sam bio zauzet studiranjem, zatim sam energiju ulagao u posao, trudio sam se, kao i svi mladi ljudi, prvo da materijalno obezbedim porodicu,
tako da sam skoro i zaboravio očeve pouke. Tek me je brat Marko vratio korenima.
On se fototerapiji posvetio osamdesetih godina, kada je video kakvo se čudesno dejstvo melem njegovog oca imali na njegovu suprugu, koja
je patila od oybiljnih problema sa kičmom. Rešen da utiče na mene, rešen da mi pokaže delotvornost prirodnih lekova, Marko dolazi u Beograd sa melemima,
tinkturama i uljima, pripremljenih po proverenom porodičnom receptu.
Mlad i drzak, priznajem da nisam bio dovoljno strpljiv sa starijim bratom. On se vec spremao za penziju i ja sam mislio da je
njemu lako da se posveti i drugim stvarima, kada ne mora svakog dana da juri u kancelariju.
U Beogradu sam nekako već bio i zaboravio da su zdravlje i porodica najvažnije u životu, ni sebe nisam puno štedeo,
a kamoli mislio da nesebično lečim druge, tako da mom bratu nije preostalo ništa drugo nego da se vrati razočaran i uvređen u Bakar.
I otišao je, ali mi je ipak ostavio sve one meleme, tinkture i ulja. Uzdao se u mene uprkos svemu i gajio nadu da ću da se predomislim.
Nije prošlo mnogo vremena, a i mojoj supruzi Ljiljani jave se problemi sa kičmom. Ja se setim bratovih preparata po njima i laganom masažom uspešno otklonim bolove supruzi.
Moj drugi brat, vodoinstalater, imao je problema sa lumbalnim delom kičme, koje sam otklonio na isti način.
Iako sam se dva puta za kratko vreme uverio u lekovitost i delotvornost biljnih preparata. Već tada počinju da mi se javljaju prijatelji i kolege iz firme,
koji su samo čuli za rezultate koje sam postigao, i zamole me da im pomognem da izleče svoje probleme sa kičmom.
U meni se polako javljao ono osećanje o kome mi je brat govorio, prisetio sam se kako sam kao dečak maštao da pomažem ljudima kao i moj otac.
Neopisivo sam poželeo da se zaista bavim terapeutskim radom i ja i njega ulažem sve više i više vremena volje i energije.
Moj rad se sam pročuo i sve više ljudi mi se obraća za pomoć. Veliku sreću sam osetio i veliki podstrek dobio kada sam izlečio svog prvog teškog pacijenta.
Kljajić Radivoje iz Kumodraža imao je dijagnozu lumboišijalgija, L5-S1 Lazarević, desno pozitivan, 30 stepeni. Šest meseci se lečio po zdravstvenim
ustanovama, bez poboljšanja. Noga se počela sušiti, mišići su atrofirali i bez štaka nije mogao da hoda. Zbog toga je uglavnom bio vezan za postelju.
Posle pet masaža odbacio je štake, a sa devet masaža ukupno vratio se u normalan život. Zanimljiv je bio i slučaj Anđelke Kiselički, koja je patila
od spondiloze, a kojoj sam pomogao sa svega pet masaža. U to vreme sam već mogao da vidim kako se znanja i mišljenje o fitoterapiji u narodu lagano menjaju.
Naime, posle drugog svetskog rata je zbog naglog razvoja industrije i medicine malo ko znao i verovao da i fitoterapija ima svoju ulogu u lečenju bolesti.
Početkom sedamdesetih godina ljudi postepeno, ali sigurno vraćaju prirodi i sve više se veruje u moć lekovitog bilja. Dioskurio je davno rekao da priroda neće slediti čoveka,
već da ljudi moraju slediti zakone prirode.
I u mom životu se mnogo šta menja. Radi novih saznanja razmene mišljenja, odlazim u Bakar kod brata Marka,
gde sa velikim zadovoljstvom pomažem ljudima. Dobijam komplet mnjiga Mauricija Mesežea, čuvenog francuskog fitoterapeuta, koji je u njima biljke na
tako vešt i stručan način približio čoveku da bi svako ko voli prirodu i ko se zanima za rad sa biljkama bio sretan što poseduje tu literaturu. Ja sam njegovim delima bio oduševlje
u toj meri da sam odlučio da zaštitni znak svojih preparata (MM) posvetim tome velikom čoveku, stručnjaku i nesebičnom humanisti. Mauricio Meseže je osnove svog znanja o biljkama takođe nasledio od oca,
francuskog gaskonjskog seljaka. Hiljadama bolesnika je vratio zdravlje, koristeći jedino čudesnu moć bilja sa osunčanih livada i brežuljaka. Koristeći nevedena znanja poučen i
dugogodišnjim iskustvom ali i uz pomoć lekara i farmaceuta, supruga Ljiljana, koja je po profesiji laborant i ja uradili smo u svojoj porodičnoj kući
kolekciju krema za negu lica i tela sa terapeutskim dejstvom, kao i sportski set 7+7. Za prave savete u vezi sa praktičnim oblikom i načinom primene sportskog seta treba da
se zahvalim lekaru odbojkaške reprezantacije Jugoslavije Ljubanu Martinoviću. Kako sam sportski set osmišljavao i radio na nejmu za vreme bombardovanja naše zemlje, odlučio sam da
se posvetim sedmorici ambasadora naše košarke, koji su u najteže vreme za našu zemlju digli glas protiv agresije. Otuda i naziv ovo proizvoda, sedam košarkaša,
sedam vrsta biljaka sa naših predivnih planina od kojih je napravljen, a i ja sam rođen 7.7. Moje kreme i melemi koristiće oni koji poštuju zvaničnu medicinu, a veruju u
moć prirode. Značaj koji će biljke zauzeti u modernoj farakologiji, a koji je oduvek imaju u ljudskom životu. Uvideli su i moji sinovi Ivan i Miloš.Oni mi već
sad pomažu u spravljanju biljnih preparata i ja se nadam da će oni jednog dana nastaviti porodičnu tradiciju.
|
 |
|
|
